San svakog deteta jeste dan u fabrici čokolada i slatkiša, ali je to i san odraslih. Ovo ostvarenje sna možete doživeti u Beogradu, u Savamali. Ovde se nalazi jedna od najstarijih bombondzinica gde možete osetiti miris ratluka, bombona, lizalica i svih omiljenih slatkiša. Možete isprobati i sve vrste kolača u najboljim poslastičarnicama u Beogradu, ali ova mala bombodzinica koja se prostire na svega 25 m2, ima posebnu draž. Ovde nastaju neke od najlepših i najukusnijih poslastica, a prema vlasnicima, njena čar je upravo u maloj i ručnoj proizvodnji, i mogućnosti da se svakom slatkišu posveti dovoljna pažnja pa je i njegov ukus poseban. Zanatske radnje u današnje vreme izumiru zbog nemogućnosti borbe sa masovnom industrijskom proizvodnjom. Ova priča je o čuvenim beogradskim bombondzijama, porodici Bosiljčić, kako i njihova radnja nosi naziv.
S kolena na koleno
Njihova priča datira još od 1936. godine, kada je Branislav Bosiljčić otvorio radnju, u Ustaničkoj ulici, zatim u Obrenovcu, pa se kasnije preselio u Savamalu i tu je i danas pozicionirana radnja. Nalazi se u ulici Gavrila Principa br.14, veoma je upečatljivog izgleda i privlači sve prolaznike i ljubitelje slatkiša. U blizini ove poznate radnje možete naći veliki broj stanova za kratkoročno izdavanje, na brojnim lokacijama u gradu, a Voždovac, Čukarica i Vračar su samo neke od njih. Porodični zanat prenosio se sa kolena na koleno pa je treća generacija Bosiljčića nastavila dedinim stopama. Dva brata je deda uvodio u posao koji im se veoma svideo pa su i pored svojih usmerenja ostali pri ovom poslu. Od oko 120 zanatlija, koliko ih je postojalo u Beogradu, u ovom poslu do danas su opstali samo Bosiljčići. Ostali nisu uspeli da se izbore sa industrijskom proizvodnjom, neki od njih nisu imali naslednike kako bi nastavili tradiciju a neki jednostavno nisu uspeli da opstanu u teškim vremenima. kada su braća preuzela zanat, u konkurenciji su imali još dve radnje ovog tipa jedna locirana na Crvenom Krstu koju je držao poznati bombondzija Blagoje, a druga na Dorćolu u vlasništvu majstora Danila.
Najprodavaniji slatkiši
Naslednici jedine zanatske radnje ovog tipa u Beogradu kažu da ulažu veliki trud kako bi ovaj "slatki zanat" sačuvali od zaborava. Upravo zbog toga oni vole i da ugoste učenike kada dođu u obilazak, makar ih bio i ceo autobus, da ih uvedu u svoju malu radionicu i upute ih u svoj zanat. Kažu i da deca njihovu radionicu doživljavaju kao muzej. Ratluk se u ovoj radionici pravi svakodnevno i ujedno je i najprodavaniji slatkiš u radnji. Oko njihove radnje širi se miris šećera i oseća se toplina i mir jer sve rade isključivo sa velikom ljubavi i uživanjem. Kada je u pitanju ratluk, jedan od naslednika je otkrio da je njihova receptura drugačija od pravog turskog ratluka. Oni su smanjili nivo šećera pa ćete se verovatno zaneti i pojesti i celu kutiju. Oni danas proizvode čak 18 vrsta ratluka, dok je nekad postojalo samo tri vrste. Tradicionalna i najprodavanija je ruža, a neki moderniji ukusi su menta, pistaći, orah, ananas, šljiva itd.
Negovanje tradicije
Ono što vole i ističu njihove mušterije jeste duh tradicije koji se ovde još uvek oseti i što je zaista retko. Ćirilični natpis na samoj radnji i stara zanatska pravila istaknuta na zidu govore da ovde još uvek vladaju zaboravljene vrednosti. Njihove mašine datiraju još iz vremena Prvog svetskog rata, što je morate se složiti možda i jednstven slučaj. Danas je veliki broj restorana, poslastičarnica i kafića u Beogradu gde možete probati razne specijalitete kako domaće tako i nacionalne, ali ovakva radnja nešto posebno i nesvakidašnje i sve što prave je izuzetno ukusno pa ne sumnjamo da će Vas osvojiti. Dobrodošli!!!
.png "Da li Beograd ima kapaciteta za proširenje ponude stanova?")
